Za promenama takođe mora da postoji i spoljašnja, objektivna potreba. Tek kada dođe do plodonosnog susreta spoljnog pritiska i pojedinačne želje za promenom, čitav sistem se uskomeša, probude se nove energije koje mogu da stvore dugo željenu i preko potrebnu promenu.

A velikim promenama najčešće prethodi kriza. Ona nije nepoželjno stanje, već prirodan trenutak u razvoju svakog sistema. Kriza znači kritiku. Stoga nam ona omogućava da vrlo plastično vidimo šta je to što je u dosadašnjoj postavci bilo dobro, a šta više nije, odnosno šta bi trebalo menjati.

Danas je svima jasno:
Više nego ikada pre, svedoci smo krize obrazovnog sistema. Baš zbog toga, kao nikada ranije u istoriji, danas shvatamo da nam je promena neophodna. Međutim, u čemu se ona sastoji?

Istina koju svi vidimo, ali se plašimo da je izgovorimo, jeste da današnje obrazovanje ne odgovara trenutku u kome se nalazimo. A biti u skladu sa svojim vremenom temelj je svakog uspeha. Onda je jasno koliko su čitavo naše društvo, naši poslovi i životi u opasnosti ukoliko obrazovanje ne odgovori na izazov koji vreme postavlja pred njega.

Da bismo nešto dobro radili, potrebno je da znamo zašto to radimo. A obrazovne ustanove danas su izgubile osećaj i upale u rutinu. One su zaboravile šta je njihova osnovna misija:

Pripremanje i osposobljavanje naše dece za uspešan život i karijeru.

Obrazovni sistem mora da priprema ljude da svet učine boljim mestom. Kada se prisetimo ovog najvišeg zadatka, kada shvatimo svu njegovu važnost i težinu, tada možemo da počnemo da ga obavljamo najbolje što možemo. Ne možemo naći viši cilj, niti veću motivaciju od sigurne budućnosti naše dece. Vreme je „sad”. Ako i sada nastavimo sa primenom obrazovnih metoda iz prošlosti, nemamo izgovor zašto nismo obezbedili budućnost.

Ko sve učestvuje u promeni koju novo obrazovanje treba da donese?

Vreme je da se svi mi u obrazovanju posvetimo herojskim delima, jer samo mi sami možemo spasiti budućnost naše dece; niko drugi neće to uraditi umesto nas. Stoga moramo da postanemo generatori unutrašnje promene da bismo našu decu pripremili za svet koji ih očekuje.

U ovim promenama pozvani su da učestvuju svi: od dece, roditelja, studenata, nastavnika pa sve do uprave i menadžmenta. Drugim rečima – svi oni koji su deo obrazovnog sistema. Potrebno je da preispitamo svoje uloge i preuzmemo punu odgovornost za posao koji obavljamo.

Već preko dve decenije, LINK edu Alliance donosi najsavremenije formalno i neformalno obrazovanje koje učenicima omogućava da ovladaju najkvalitetnijim znanjima i veštinama neophodnim za život i rad u 21. veku.

Reč je obrazovanju koje je u skladu sa potrebama Četvrte industrijske revolucije, u stanju da odgovori na sve izazove koje budućnost donosi; obrazovanju usmerenom na pojedinca, ali i na društvo; istinski novom obrazovanju koje svakom pomaže da otkrije sopstvenu kreativnost, vrednost i smisao.

Vizija koja je ugrađena u temelje LINK edu Alliance počiva na skupu uverenja, proverenih i konstantno unapređivanih praksi i nastojanja ugrađenih u svaku od institucija ovog sistema, koje svaki nastavnik i polaznik realizuju u praksi.

Te istine obavezuju i imaju snagu promene, stoga smo ih objedinili u manifestu novog obrazovanja kako bismo svi jasno videli šta je potrebno za najkvalitetnije školovanje budućnosti koje vodi računa o svojim učenicima. Samo zajedno možemo doneti svetu promenu koja nam je potrebna.

Autentičan i istinski autoritet počiva na znanju, sposobnostima i veštinama, a ne na pozicijama ili poreklu. Takav autoritet se ne nameće – on se prirodno uspostavlja. On ne ograničava druge, već ih inspiriše i podstiče.

Novo obrazovanje počiva na poštovanju autoriteta koji su to postali zbog svog znanja i veština; međutim, u novom obrazovanju autoriteti nisu tu da zastraše već da inspirišu.

Na taj način, poštujući svoje nastavnike, učenici se istovremeno inspirišu njihovim dostignućima i tako unapređuju svoje kompetencije, znanja i veštine. U novom obrazovanju, i učenici i nastavnici poseduju sopstveni autoritet koji izgrađuju vrednim radom i trudom. Takav autoritet podrazumeva odgovornost za sebe i svoje postupke, ali i dužnost da inspiriše i podstakne druge da budu bolji.

Novo obrazovanje stvara ljude čiji autoritet počiva na znanju i odgovornosti.

Škole novog obrazovanja su mnogo više od institucija, one predstavljaju zajednice kreativnih, vrednih, ambicioznih ljudi koji sarađuju i dele vrednosti i ciljeve. U takvom okruženju svaka osoba ima prostor da pronađe sopstvenu individualnost, izgradi autentičnost, oseti se prihvaćenom i sama prihvati druge.

Vrednosti na kojima počiva novo obrazovanje prožimaju zajednicu koju čine svi učesnici nastavnog procesa. Te vrednosti su: učenje, istraživanje, kreativnost, saradnja, podrška, motivacija, altruizam.

Znanja koja se usvajaju istovremeno su važna za ličnost, ali i za zajednicu. Na taj način učenik u svakom trenutku može da vidi kako njegov lični napredak ostavlja odjek u široj sredini kakva je zajednica, pritom shvatajući svoje mesto i ulogu u svetu.

Ovakve obrazovne zajednice nisu ograničene školom kao institucijom, kao ni vremenom koje se provodi u njoj, već traju čitavog života i potvrđuju se na svakom mestu.

Novo obrazovanje baštini najbolje tradicije društveno-humanističkog i prirodnog-tehnološkog obrazovanja. Ono učenicima prenosi vredna znanja koja su omogućila značajna dostignuća naše civilizacije, razvijajući u njima poštovanje za ono stvaralačko i kreativno u prošlosti.

Međutim, novo obrazovanje istovremeno podstiče mlade ljude da budu slobodni, kreativni, da upotrebljavaju različite perspektive i razmišljanje koje prevazilazi granice dosežnog. Drugim rečima, pored tradicije, novo obrazovanje podstiče inovaciju. Tradicija nije tu da zastraši i sputa, već da inspiriše i podstakne, a inovacija koju mladi ljudi donose znači stvaralačku i kreativnu nadogradnju tradicije.

Učesnici novog obrazovanja razumeju i prihvataju pravila na kojima ono počiva. Oni znaju da su ona tu da omoguće nesmetano usvajanje znanja i poštovanje individualnosti svakog učenika. Istovremeno, učesnici obrazovanja imaju slobodu da izraze svoje težnje, afinitete i talente, da preispituju zadate vrednosti, kritički i kreativno misle i tako učestvuju u dinamičnom i uvek aktuelnom procesu obrazovanja.

Škola novog obrazovanja beskompromisno preuzima odgovornost za uspeh svojih učenika. To znači da svi, od direktora, preko profesora, nastavnika i učitelja pa sve do psihologa, pedagoga i drugih saradnika, predstavljaju tim koji ima samo jedan cilj pred sobom: istinski uspeh svojih učenika.

Kao što dobar i odgovoran vojskovođa vodi računa o svim svojim ljudima, tako i škola budućnosti brine i preuzima odgovornost za ponašanje i uspeh svojih učenika. Njen zadatak ne završava se predavanjem lekcije u učionici, već se sastoji u prenošenju znanja, vrednosti i vaspitanja učenicima. Škola mora da bude sigurna da će znanja i vrednosti koje donosi omogućiti učeniku da se sa uspehom snađe u stvarnom svetu. Otuda ona preuzima odgovornost i sopstvenu vrednost temelji na realnom uspehu svojih učenika.

U novom obrazovanju potrebno je učeniku pružiti sigurnost i podsticaj da napreduje, uči i razvija se. Takvo obrazovanje brine za svakog svog člana i preuzima odgovornost za njegove uspehe. To znači da ono radi sve što može kako bi učeniku pomoglo da uspe u svojim željama i ciljevima i postane kreativan, produktivan i važan član društva.

Novo obrazovanje je tu zbog učenika, stoga ono beskompromisno radi na tome da svaki pojedinac dobije najbolje školovanje. Preuzimanjem odgovornosti za uspeh svojih učenika, ono zapravo garantuje da je to tako.

Novo obrazovanje je beskompromisno usmereno ka budućnosti učenika. To znači da se njegov osnovni uspeh ogleda pre svega u tome koliko je učenika uspešno pripremilo za budućnost koja ih čeka.

U tom smislu, novo obrazovanje pruža najkvalitetnija i najrelevantnija znanja koja će učeniku omogućiti da se snađe u raznovrsnim situacijama koje profesionalni i akademski život u 21. veku bude donosio. U zavisnosti od nivoa školovanja, novo obrazovanje priprema učenika za nastavak školovanja u najboljim školama ili ga oprema znanjima i veštinama koja će ga učiniti plaćenim i traženim stručnjakom na savremenom tržištu rada. Otuda novo obrazovanje obiluje praksom i savremenošću i prilagođeno je potrebama učenika i vremena u kome žive.

Brz razvoj tehnologije i dinamičan poslovni pejzaž doveli su do sasvim nove situacije kada je u pitanju obrazovanje. Po prvi put, školovanje ne može dovoljno brzo da se prilagodi konstantnim promenama i nije u stanju da pripremi učenike za konkretan posao, jer stari poslovi brzo nestaju, a novi se još brže pojavljuju.

Stoga novo obrazovanje ne može da predvidi kakva će biti budućnost, ali može da učenike osposobi svim znanjima i veštinama koji će im omogućiti da budu konkurentni na budućem tržištu rada ili da nastave sa školovanjem na željenim ustanovama.

Razvijajući kod učenika fleksibilnost, prilagodljivost, kreativnost i proaktivnost, novo obrazovanje osposobljava učenika da primeni različite pristupe, isproba brojna rešenja i iskoristi kreativnost u rešavanju različitih problema. On se stalno usavršava i poseduje resurse za brzo usvajanje znanja, što mu omogućava da uvek bude u toku sa aktuelnim trendovima, tržišnim i akademskim zahtevima.

U današnjem svetu, samo znanje nije dovoljno. Sve više poslodavaca od kandidata traži da poseduju i vredne veštine kritičkog razmišljanja, timskog rada, kolaboracije i kreativnosti. Sve ovo spada u takozvane transverzalne ili meke veštine. Bez obzira na to u kojoj oblasti budete radili, vaš uspeh zavisiće i od ovih veština.

Jednostavno: profesionalni i akademski kontekst se promenio. Ekonomija zahteva proizvodnju znanja, inventivne ideje, nove pristupe i timski rad. Stoga, novo obrazovanje mora da osposobi učenike da odgovore na ove zahteve. To znači da pored tvrdih znanja moraju da razvijaju i mekane veštine koje će im omogućiti da kvalitetno rade u velikim timovima, rešavaju probleme, pokazuju inicijativu, neguju kreativan pristup i jasno komuniciraju.

Zbog toga u novom obrazovanju učenici imaju prilike da rade na projektima koji po svemu podsećaju na one na kojima će jednog dana raditi na svom radnom mestu. Praktičan rad, problemski zadaci i timski pristup predstavljaju važan deo takve nastave.

Ono što je posebno značajno kod mekih veština jesto to što su one lako prenosive u različite oblasti. To znači da će učenik koji poseduje razvijene soft skills moći da se sa lakoćom snađe u bilo kojoj profesionalnoj ili akademskoj oblasti današnjice.

Savremena pedagogija razlikuje dva tipa znanja: jedno je puko znanje sadržaja koje se usvaja učenjem napamet, repeticijom i pukim prenosom zapamćenih informacija (znanje da...); drugo je praktično znanje koje učeniku omogućava da samostalno dođe do znanja, da proizvede znanja, da traga za odgovorima, postavlja pitanja i artikulisano iznosi svoja otkrića (znanje kako da...). Za novo doba, drugi vid znanja je daleko značajniji za sam proces sticanja znanja, jer prvi tip znanja treba da prostiče iz drugog, a ne da bude cilj samom sebi.

Stoga, novo znanje od učenika očekuje da uče sa smislom i razumevanjem. Znanje se ne vrednuje kroz učenje napamet i ponavljanje, jer je tako stečeno znanje kratkotrajno i najčešće neupotrebljivo van škole. Umesto toga, u novom obrazovanju stvaraju se prilike u kojima učenik usvaja opšte principe i koncepte koji mu omogućavaju da gradivo usvaja sa dubljim razumevanjem, sagledavajući na koji način ono funkcioniše i kako stupa u interakciju sa kontekstom.

Na taj način, gradivo se savladava temeljnije, ali i brže, a učenik u svakom trenutku razume važnost onoga što uči kao i načine na koje to može upotrebiti u realnom svetu.

Novo obrazovanje je sadržajno jer donosi vredna znanja i bogato obrazovno iskustvo i proširuje prilike za učenje. Tradicionalna i proverena znanja, kao i najnovija naučna i tehnološka dostignućač klasična kultura, ali i savremena popularna kultura – sve je to deo novog obrazovanja, uklopljeno u celinu i prezentovano učenicima sa smislom.

Novo obrazovanje je zanimljivo. Ne postoji dosadno gradivo, već samo dosadan način predavanja. Stoga novo obrazovanje gradivo donosi na način koji je prilagođen savremenim učenicima, koji ih podstiče, intrigira, motiviše i pobuđuje na učenje. Ono prezentuje lekcije na zabavan način, omogućavajući učenicima da znanja usvajaju kroz igru.

Novo obrazovanje je inspirativno jer želi da u učenicima pobudi strast za istraživanjem, učenjem, saznanjem i promenama. Svako od nas pozvan je na velika dela, a avantura znanja jedna je od najvećih životnih avantura. Stoga novo obrazovanje želi da inspiriše učenike, kako bi oni jednog dana inspirisali druge na velika dela.

U najboljim školama na svetu predaju najbolji nastavnici. Zbog toga ustanove u kojima se neguje novo obrazovanje imaju jedan zahtev kada je u pitanju izbor nastavnog kadra – izvrsnost.

Nastavnici ne samo da uče, već i vaspitaju, ali i mnogo više od toga – najbolji od njih predstavljaju inspiraciju svojim učenicima. Oni daju smisao gradivu, pokazuju njegovu vrednost i potencijale u stvarnom životu. Takvi nastavnici ohrabruju učenike da samostalno uče i istražuju, budeći i učvršćujući u njima celoživotnu ljubav prema učenju. Za nastavnike novog obrazovanja, predavanje nije posao, već životni poziv koji se obavlja sa strašću, posvećenošću i beskompromisno.

Uloga koju takvi nastavnici obavljaju izuzetno je složena i odgovorna jer predstavlja istovremeno nauku i umetnost. Oni zasnivaju svoj pristup na najmodernijim i najproverenijim metodičkim trendovima, ali istovremeno su spremni da poput velikih umetnika improvizuju, budu spontani i prilagođavaju se datom trenutku i učeničkim potrebama.

Nastavnik novog obrazovanja neguje pozitivan i proaktivan odnos prema učenju i svetu, ali i više od toga: on živi ono što predaje. Drugim rečima, takav nastavnik nikada ne prestaje da uči, da se razvija i usavršava, pokazujući primerom svojim učenicima na koji način treba pristupati učenju i životu.

Najvažnije osobine koje krase nastavnike novog obrazovanja su: analitičnost, kreativnost, otvorenost, doslednost, pravičnost, stručnost, refleksivnost. Takvi nastavnici su stručnjaci u svojoj oblasti, izvrsni pedagozi, posvećeni tome da u učenicima probude želju za sticanjem novih znanja. Oni imaju razumevanje za svakog učenika pojedinačno, strpljenje i poštovanje, a iznad svega ljubav prema onome što rade. Stoga oni predstavljaju samu osnovu novog obrazovanja.

Celoživotno učenje podrazumeva kontinuirano učenje tokom čitavog života u različitim vidovima i formama. To je proces koji doprinosi ličnom usavršavanju i profesionalnom napretku i pojedinca čini kompetitivnijim na tržištu rada.

U vremenu brzog tehnološkog razvoja, novih ideja i koncepata, celoživotno učenje više nije samo izbor, već imperativ opstanka. Stoga je jedan od glavnih zadataka novog obrazovanja da u učeniku pobudi želju i razvije ljubav za celoživotnim učenjem.

To se postiže tako što se gradivo predaje na kreativan i zanimljiv način, povezuje sa stvarnim životom, a učeniku ostavlja sloboda da samostalno istražuje, uči kroz pokušaje i pogreške i kreativno i problemski pristupa zadacima. Na taj način, u učeniku se razvija ljubav prema učenju i prirodna želja za stalnim saznavanjem sveta oko sebe.

Celoživotno učenje se takođe razvija osamostaljivanjem učenika i njegovim osposobljavanjem da koristi različite izvore saznanja i neformalnog obrazovanja: biblioteke, internet, tradicionalne i onlajn-kurseve.

Novo doba donelo je ogromnu količinu informacija koju pojedinac sve teže može da savlada. Zato akcenat nije na tome da učenik zapamti svaku informaciju, već da zna gde da nađe ono što mu je potrebno i da odredi šta je relevantno. Stručnjaci budućnosti neće biti ljudi koji sve drže u glavi kao nekada, već ljudi koji znaju gde i kako treba da traže informacije koje su im potrebne i koje koncepte da primene ukoliko žele da reše neki problem.

Po prirodi stvari, učenici su najupućeniji u tehnologiju i sa njom provode najviše vremena, posebno kada je u pitanju zabava. Takva konzumacija tehnologije često može da bude štetna jer odvaja učenike od učenja i konstruktivnog provođenja vremena.

Međutim, upotreba tehnologije nije sama po sebi loša, kao što ne sme ni sama sebi da postane cilj.

Ukoliko se upotrebi u edukativne i kreativne svrhe, tehnologija može imati veliku instrumentalnu vrednost u postizanju značajnih rezultata. Stoga novo obrazovanje koristi savremenu tehnologiju na kreativan i edukativan način kako bi učenicima istovremeno približilo tehnologiju, ali i nastavne sadržaje.

U 21. veku, svi sadržaji postali su daleko pristupačniji nego ikada ranije. Jednostavno, tehnologija vam često samo jednim klikom donosi sve ono za čime ste nekada morali dugo i naporno da tragate. Da bi bilo efikasno i u skladu sa vremenom, novo obrazovanje mora da bude iznad svega – pristupačno.

To podrazumeva 24/7 dostupnost sa bilo kog mesta i uređaja. Ovo se postiže pomoću platformi za onlajn-učenje koje omogućuju personalizovano i najudobnije iskustvo učenja na daljinu. Ovakvim platformama pristupa se putem računara, ali i aplikacija na Android, iOS, iPadOS uređajima. Učenici putem ovakvih sistema imaju mogućnost da predavanja prate uživo, održavaju komunikaciju sa nastavnicima i drugarima u realnom vremenu, rešavaju domaće zadatke, pohađaju kurseve, rade testove i pristupaju bogatom digitalnom sadržaju za učenje 24/7. Osim što ovakvo učenje podrazumeva apsolutnu dostupnost, ono obogaćuje i produbljuje obrazovno iskustvo jer donosi interaktivne lekcije koje predstavljaju savršenu sintezu vizuelnih, auditivnih, tekstualnih i video materijala, zbog čega se gradivo usvaja efikasnije i brže nego tradicionalnim putem.

Učenje na daljinu predstavlja jednu od osnova novog obrazovanja, a situacija sa pandemijom samo je još više pokazala njegovu neophodnost. Na ovaj način platforma za učenje na daljinu, pored pristupačnosti i dostupnosti, integriše i bezbednost, jer omogućava učenicima da predavanja prate od svoje kuće, na sigurnom, ali i da obavljaju konsultacije sa profesorima i razmenjuju nastavne materijale i poruke sa kolegama uz sve ostale funkcionalnosti klasične nastave.

Jedan od glavnih ciljeva obrazovanja jeste priprema učenika za život i rad u realnom svetu. Brz i dinamičan razvitak društva i česte promene učinili su ovaj zadatak složenijim, ali istovremeno i neophodnim. Jedan od razloga zbog čega nam je danas i odmah neophodno novo obrazovanje jeste to što je stari, klasični model prestao da prati zahteve koji se pred njega postavljaju. Tradicionalno obrazovanje pravljeno je za potrebe industrijske revolucije, ali svet za koji je ono stvarano izmenio se višestruko. Stoga je potrebno da se i obrazovanje promeni u skladu sa svetom. Drugim rečima, ono mora da priprema učenike za život i rad u svetu budućnosti.

Ovo se postiže tako što obrazovanje ne robuje teorijama, gotovim šablonima i starim rešenjima. Umesto toga, ono je fleksibilno, otvoreno, refleksivno i kreativno. Da bi se to postiglo, lekcije iz učionice moraju stalno da se povezuju sa realnim svetom. Praksa stoga zauzima veliki deo u novom obrazovanju. Učenici rešavaju problemske zadatke, uče u otvorenim i inspirativnim, modernim okruženjima, sarađuju u timovima i slobodno istražuju različite pristupe jednom istom problemu.

Rezultati sa PISA i TIMSS testova pokazuju da učenici u našoj zemlji uglavnom poseduju visok nivo repetitivnog znanja, a nizak nivo funkcionalnih znanja. Drugim rečima, učenicima nedostaju veštine koje su od neprocenjive važnosti za povezivanje, razumevanje i rešavanje problema.

Danas je funkcionalno znanje imperativ i novo obrazovanje mora da radi na njegovom razvijanju i usvajanju kod učenika.

Funkcionalna znanja osposobljavaju učenika sa suštinskim veštinama, razumevanjem i praksom koji mu omogućavaju da postane samouveren, efektan i nezavistan u životu i radu.

Funkcionalna znanja i veštine su zapravo alati koji učenicima omogućavaju da:

Kao i sam život, novo obrazovanje od učenika neće zahtevati definiciju baze podataka, već primenu adekvatne baze u specifičnoj situaciji. Od učenika se očekuje da identifikuje, analizira, proceni, sintetiše sva stečena znanja i primeni kreativno i inovativno rešenje za dati problem.

Funkcionalna znanja su veoma važna jer odgovaraju zahtevima realnih situacija, a pojedincima donose veštine, znanja i razumevanje koji su im neophodna kako bi napredovali u obrazovanju, poslu i životu.

Novo obrazovanje odvija se u novim prostorijama. One se razlikuju od tradicionalnih učionica.

Nove učionice podsećaju na Google istraživačke centre i kompanijske prostore u kojima timovi vredno rade na pronalaženju novih ideja i rešenja. One su opremljene najnovijom edukativnom tehnologijom, sa fleksibilnim rasporedom sedenja, kucima za istraživanje. U ovakvim prostorijama učenici nisu pasivni primaoci znanja, već aktivni i preduzimljivi istraživači koji pod nadzorom nastavnika slobodno istražuju, rešavaju realne probleme i pronalaze načine da znanje iz učionice upotrebe na konstruktivan način u realnom svetu.

Otuda se i učenje u novom obrazovanju ne ograničava samo na prostor učionice i škole. Ono je otvoreno prema svetu koji ga okružuje i odvija se svuda gde postoji prilika za sticanje znanja i veština. Na taj način učenici ne razdvajaju ono što uče u školi od stvarnog sveta, već jasno vide na koji način svoje znanje mogu da primene u realnim okolnostima, ali i kako realne okolnosti i svakodnevno okruženje mogu da im pomognu u sticanju novih znanja. Otuda se učenici novog obrazovanja školuju na svakom mestu: u školi, na terenima za sport i rekreaciju, na fudbalskim stadionima, u pozorištima i likovnim galerijama, na književnim večerima, ali i kroz praksu u uspešnim kompanijama.

Tako dobijamo učenike koji stalno uče i uvek primenjuju naučeno, sposobne da se snađu u knjizi, ali i realnim situacijama. Drugim rečima, dobijamo lidere kakvi su potrebni 21. veku.

Novo obrazovanje pomaže učenicima da otkriju i izgrade sopstvenu autentičnu ličnost. Oni ne treba da usvoje gotove šablone i ispune bezlične standarde, već da pronađu način kako da budu kreativni, delatni, posebni i uključeni u zajednicu. Stoga novo obrazovanje mora da bude autentično i relevantno.

To znači da znanja koja pruža učenicima moraju da budu primenjiva u njihovom privatnom, ali i profesionalnom životu, da pružaju odgovore na pitanja koja su njima važna i da im obezbede alate pomoću kojih će oni moći da se kreativno i stvaralački izraze.

Relevantnost takvog znanja počiva na činjenici da ono važi i van učionice, u stvarnom svetu u kome se učenik kreće, zabavlja i radi. To su znanja koja idu u korak sa vremenom i pružaju odgovore na buduće probleme.

Zbog toga nastavnici novog obrazovanja moraju stalno da se usavršavaju, da budu u toku sa svojim učenicima i da se razvijaju sa svetom koji ih okružuje. Na taj način ono što predaju svojim učenicima u školi postaje autentično i relevantno, odnosno za učenike primenjivo i vredno.

Škole novog obrazovanja ne prenose znanje samo tokom redovne nastave niti se u njima znanje usvaja samo na časovima. Za razliku od starog koncepta, škole novog obrazovanja predstavljaju višedimenzionalne platforme na kojima pojedinac stiče znanja, usvaja veštine, gradi sopstvene vrednosti, pronalazi podršku, ohrabrenje i podsticaj da samouvereno korača sopstvenim putem. Drugim rečima, škole novog obrazovanja su institucije u kojima učenik ima neograničen pristup svim sredstvima koja mu mogu pomoći u procesu njegove akademske, profesionalne i lične samorealizacije.

U ovakvim školama redovna nastava obogaćena je brojnim vannastavnim aktivnostima, časovi su nadograđeni radionicama iz različitih oblasti koje vode provereni stručnjaci, a učenici imaju prilike da svoje želje i znanja ostvare kroz različite društvene, volonterske i druge akcije.

Ono što posebno doprinosi uspehu učenika jesu brojni obrazovni servisi poput Savetnika za karijeru, Edu savetnika, Savetnika za pomoć u učenju, ali i drugi servisi koji učenicima pomažu da razvijaju svoje talente, stiču znanja iz oblasti koje ih interesuju ili jednostavno traže odgovore na pitanja koja smatraju važnim.

Kada je škola zamišljena kao platforma, onda ona učeniku pristupa holistički, kao kompleksnom ljudskom biću, pružajući mu stručnu podršku na intelektualnom, emotivnom i etičkom planu. Istraživanja su pokazala da učenici u ovakvim školama postižu bolje rezultate, a novo obrazovanje kreirano je upravo sa tim ciljem – da učenicima pomogne da postignu najviše što mogu ili očekuju od sebe.

Za dostojanstven, ispunjen i kvalitetan život potrebno je osećanje smisla i svrhe. U savremenom svetu, usled sve veće žurbe i pritiska, upravo to je ono što često nedostaje i zbog čega se život ponekad pretvara u rutinu kojoj se ne vidi razlog niti cilj.

Obrazovanje mora da obezbedi učenicima sve što im je neophodno kako bi postali produktivni, kreativni i delatni članovi društva. Međutim, ono ne sme da ih priprema da budu bezlični delovi jednog sistema koji će po svaku cenu juriti da ispune postavljene standarde bez pitanja o njihovom smislu i važnosti.

Stoga novo obrazovanje pomaže učenicima da vide širu sliku. Drugim rečima, da pronađu smisao i svrhu svog života. Različiti ljudi vide smisao u različitim stvarima, ali ono što je svima zajedničko jeste potreba za njim. Stoga se u novom obrazovanju učenici podstiču da postavljaju pitanja o smislu onoga što uče, rade, čime se bave, da tragaju za odgovorima na pitanja koja ih zaokupljaju, napokon da promišljaju o smislu svog življenja i onome što žele da urade u životu.

Na taj način dobijamo samosvesne, radoznale, ispunjene i svestrane ljude koji su uvek u stanju da sagledaju širu sliku, a svoj posao rade sa entuzijazmom i pouzdanim osećanjem svrhovitosti.

Usko pripremanje učenika od malih nogu za određeno zanimanje stvar je prošlosti. Osim toga, nije ni efikasno, a umesto zaokruženog učenika, donosi pojedinca neprirodno razvijenog samo u jednom smeru, nesposobnog da odgovori na savremene izazove i da se snađe u složenim društvenim okolnostima 21. veka.

Stoga novo obrazovanje veruje da je kod učenika potrebno izgraditi pre svega čvrste i pouzdane osnove na koje će se kasnije prirodno i efikasno nadovezati željena specijalizacija. Takve osnove počivaju na proverenim i temeljnim vrednostima društveno-humanističkog i prirodno-matematičkog obrazovanja. Zahvaljujući njima učenik stiče pouzdana znanja o širini, raznolikosti i složenosti sveta u kome živi, postavlja pitanja i pronalazi odgovore o svom akademskom, profesionalnom i ličnom životu. Sa tako stečenim znanjem, učenik sam ili uz vođstvo nastavnika pronalazi ono što ga interesuje, što mu ide od ruke i odgovara njegovim afinitetima i ambicijama i počinje da stiče specijalističko znanje. Takva specijalizacija veoma je efikasna jer se smisaono uklapa u osnove koje učenik poseduje, stupa sa njima u interdisciplinarne i kontekstualne veze i učenika vodi do novih otkrića i važnih uvida.

Sticanjem osnova pre specijalizacije učenik dobija dragocenu vrednost – slobodu, odnosno mogućnost da sam pronađe ono čime želi da se bavi, mogućnost da promeni karijeru, odnosno mogućnost da iznova izmisli sebe ukoliko za tim ima potrebu.

Ideal učenika novog obrazovanja je savremeni renesansni čovek koji istovremeno vlada usko specijalizovanim znanjem i veštinama, ali i poseduje široku obaveštenost i znanja iz drugih oblasti koja mu često pomažu da ostvari nove uvide i postigne nove proboje na polju za koje se specijalizuje.

U novom obrazovanju, jedini sa kojima se učenici istinski porede su oni sami, odnosno ono kakvi su bili, kakvi jesu i kakvi žele da budu. Njihovi drugovi, nastavnici, roditelji i znamenite ličnosti mogu im služiti kao inspiracija i podsticaj, ali učenici moraju da pronađu svoj put, definišu sopstvene ciljeve i hrabro krenu ka njihovom ostvarenju.

U školama novog obrazovanja, uspeh predstavlja vrednost i važnu ljudsku potrebu, a ne spolja nametnuti i definisani standard. Zbog toga svaki učenik mora da radi na sopstvenoj definiciji uspeha. Za nekoga će to biti preduzetnišvo, za nekoga karijera u tehničkim naukama, a neko će želeti da bude muzičar, slikar ili pisac. Šta god da poželi, škola je tu da svakom učeniku pomogne da shvati svoje želje i potrebe, da mu pruži sve neophodne resurse za njihovo ostvarenje i da ga snažno podrži, motiviše i inspiriše na tom putu.

U školama novog obrazovanja, svaki učenik nalazi pouzdan oslonac i istinski podsticaj za izgradnju uspešnog i ispunjenog života.

U starom sistemu, diplome, svedočanstva i ocene doživeli su devalvaciju: kriterijum se izgubio, a čitav proces obrazovanja sveo se na što lakše dobijanje diploma i visokih ocena koje često nemaju nikakve veze sa realnim znanjem onoga ko ih poseduje.

U novom obrazovanju, diplome i ocene moraju da povrate svoje dostojanstvo. One se dodeljuju pravično i visoko su svedočanstvo o odgovarajućem i upotrebljivom znanju onoga ko ih poseduje. Tako stečene diplome i ocene nisu cilj same po sebi, već prirodan ishod složenog, uzbudljivog i stalnog procesa učenja. Njihovim sticanjem učenje se ne završava, već se, naprotiv, nastavlja sa još većim motivom i posvećenošću. U novom svetu nema zadovoljavanja postignutim uspesima, a papir nije garancija znanja. Stoga učenici novog obrazovanja znaju da moraju vredno da rade kako bi dobili dobru ocenu ili stekli diplomu, ali isto tako, svesni su da se njihovo putovanje tu ne završava. Učenici novog obrazovanja cene diplome, ali ne preuveličavaju njihovu vrednost niti ih vide kao glavni cilj svog obrazovanja. Ocena je u novom obrazovanju dvostruka: ona s jedne strane prikazuje stepen napretka učenika u odnosu na polaznu tačku, a s druge, njegov položaj u odnosu na zacrtan cilj.

Otuda učenici novog obrazovanja ne jure za visokim ocenama po svaku cenu – oni znaju da svaka od ocena predstavlja pravičan pokazatelj njihovog trenutno znanja, odnosno tačke na njihovom putu ka cilju koji su sebi zacrtali. Stoga u novom obrazovanju niža ocena ima veću težinu nego visoka u starom, iz prostog razloga što je zaslužena, što je realna i što je privremena.

Jedan od glavnih ciljeva novog obrazovanja jeste slobodan, sposoban, samouveren pojedinac koji zna da misli. Stoga se u novim školama posvećeno i sa pažnjom neguje kritičko mišljenje. Od učenika se ne traži da bez pogovora i razmišljanja prihvata gotove istine i obrasce, već se on podstiče da preispituje različite poglede na svet i da hrabro traži svoj sopstveni.

Od učenika se očekuje da ima stav koji zna da artikuliše i podeli sa drugima. Takođe, on mora da nauči da sasluša kako bi se kroz dijalog sa nastavnicima i drugovima približio istini.

Otuda se učionice novog obrazovanja često pretvaraju u prava demokratska tela u kojima učenici sa poštovanjem jedni prema drugima tragaju za istinom, preispituju različite poglede na svet i svi zajedno i svako za sebe otkrivaju svoja sopstvena uverenja i vrednosti.

Novo obrazovanje stvara slobodne pojedince sposobne za život i rad u demokratskom društvu.

U novom obrazovanju neguje se ravnopravno i čvrsto partnerstvo sa roditeljima. Škole poseduju integritet, stručnost i autoritet na osnovu kojih donose najbolje odluke za obrazovanje dece, ali takođe sa pažnjom osluškuju glas roditelja, njihovo mišljenje i predloge.

Zahvaljujući saradnji između škole i roditelja, svako od njih može da radi svoj deo posla. Škola se stara o obrazovanju, ona vodi računa da dete sve obaveze u vezi sa učenjem obavi dok je u njoj kako bi, kada ode kući, roditelji mogli da mu se posvete i bave onim što je njihov domen vaspitanja.

Takođe, u školama novog obrazovanja postoje brojne aktivnosti, događaji i manifestacije koje omogućavaju roditeljima i deci da zajedno učestvuju u druženju i učenju i tako provode kvalitetno vreme.

Zahvaljujući otvorenom partnerstvu koje počiva na poverenju, shvatanju i poštovanju međusobnog integriteta, i škola i roditelji imaju prilike da se bez smetnji i u potpunosti posvete vaspitanju deteta, svako u svom domenu.

Novo obrazovanje ne definiše uspeh, ne generalizuje ga i ne smatra da je on isti za sve. Različiti ljudi vide uspeh u različitim stvarima. Ono što ipak važi za sve jeste da je uspeh vrednost i potreba svakog čoveka. Reč je o svojevrsnoj samorealizaciji koju svaki čovek treba da definiše za sebe.

Jedno je ipak sigurno: do uspeha se dolazi učenjem i radom. Zbog toga novo obrazovanje razvija kod učenika radne navike, uči ih da ne postoji brz i lak put do uspeha, kao i da se ne zadovoljavaju postignutim, već da teže napretku i poboljšanju. Napokon, u novom obrazovanju verujemo da uspeh nije nešto što se juri, već nešto što dolazi prirodno nakon posvećenog, uzbudljivog i vrednog učenja i rada.

U novom obrazovanju svaki učenik dobija znanja, sredstva i podsticaj za uspeh, a na njemu ostaje da odredi šta uspeh predstavlja za njega lično.

Škole novog obrazovanja moraju da razviju samopouzdanje kod dece i da osnaže njihov karakter. Kako bi bila zadovoljna i uspešna, deca treba da veruju u sebe i svoje sposobnosti da reše različite probleme, da se nose sa izazovima. To znači da je potrebno da imaju i jak karakter koji je spreman na posvećen rad, koji ne odustaje pri poteškoćama, koji je u stanju da istrpi pritisak i da iz iskušenja izađe kao pobednik.

Otuda novo obrazovanje snažno podržava i usmeravano podstiče decu da veruju u sebe, da budu istrajna, da je neuspeh samo jedna stepenica do uspeha, da mogu mnogo samo ako to odluče i da je najvažnije da u svemu što rade daju sve od sebe.

Učenici novog obrazovanja stoga koračaju svetom kao samouvereni i sposobni ljudi, naučeni na posvećen rad i trud, spremni da pomognu svakome kome je pomoć potrebna.

Upravljanje i odgovorno raspolaganje sopstvenim finansijama jedan je od uslova sređenog i uspešnog života. Zbog toga u novom obrazovanju deca od malih nogu uče šta znači finansijska odgovornost; kako da raspolažu sopstvenim budžetom, tehnikama trošenja i zarađivanja novca. Bez obzira na to koji njihov poziv bude u životu, finansijska pismenost je nešto što svaki pojedinac mora da poseduje.

Novo obrazovanje je posebno otvoreno za decu koja samostalno iskazuju preduzetnički duh. Kao što je usmereno na rano otkrivanje potencijala u svim oblastima, tako je i kada je reč o preduzetništvu. Ono što je posebnost u pristupu je to da novo obrazovanje pruža podršku takvoj deci, ima sluha za njihove ideje i projekte i pomaže im da osete realni duh preduzetništva bez opterećivanja nepotrebnom papirologijom ili teoretskim pristupom poslovanju.

Za razvoj preduzetnika neophodno je imati sluha za njegove ideje i energiju, podržati ga i pomoći mu da se ostvari, a ne gušiti ga gotovim šablonima i prevaziđenim pristupima. Zahvaljujući novom obrazovanju, oni učenici koji za to imaju smisla i želje izrastaju u kreativne, sposobne i samouverene preduzetnike.