Kako biti (tri)deset godina ispred vremena?
Ubrzana i sveprožimajuća tehnološka revolucija koja se gotovo svakodnevno odvija naočigled svih nas pogađa sve aspekte našeg postojanja zahtevajući radikalnu transformaciju svih aspekata društva. Jedna od njenih meta jeste i obrazovanje. Digitalizacija i veštačka inteligencija su samo neki od noviteta aktuelizovanih u poslednjih pola veka koji su uzdrmali su kako ciljeve tako i metode edukacije. Shodno tome, Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izradila je „Kompas za učenje za 2030. godinu”. Nastao je kao plod saradnje između predstavnika vlada, akademskih eksperata, direktora škola, učitelja, učenika i drugih partnera na globalnom nivou koji gaje istinsku zainteresovanost za podršku pozitivnim promenama obrazovnih sistema.
LINK edu Alliance je OECD-ove standarde, skrojene prema projekciji budućnosti, primenjivala u svojim obrazovnim ustanovama i u prošlosti, još od osnivanja LINKgroup 1998. godine. Dosledna im ostaje i u sadašnjosti, a u budućem poslovanju težiće tome da ih unapredi i ode barem korak dalje od destinacije na koju bi školovanje, prema instrukcijama svetski priznatih ekonomista i analitičara, trebalo da stigne u narednoj deceniji. LINK edu Alliance je ovu nameru ilustrovala i u nedavno donetoj Strategiji obrazovanja.
I nastava i rekreacija – po meri učenika
OECD-ov „Kompas za učenje za 2030. godinu” nije ni okvir za procenu ni program, već detaljno izlaganje velikog broja tipova učenja i njihove široke strukturne osnove.
Autori su sagledali unutrašnju vrednost sticanja novih znanja i veština i naglasili da se ono ne odvija jedino u školama, što je jedna od vodećih ideja LINK edu Alliance. S tim na umu, alijansa, pored nastave, svojim učenicima, studentima i polaznicima obezbeđuje niz vannastavnih aktivnosti i različitih sekcija, koje mogu da biraju prema sopstvenim nahođenjima i željama. Time se potvrđuje da nije samo gradivo personalizovano, već i rekreacija.
Ekolozi, sportisti, umetnici, filolozi ili pak naučnici – zajedno sa nastavnicima LINK edu Alliance, lociraće gde leže njihova najveća strast i snaga i iskoristiti ih maksimalno, što zarad svoje dobrobit, što zarad dobrobiti čitave zajednice.
U „Kompasu” se naglašava da se značenje društvenog blagostanja širilo kroz godine te danas podrazumeva mnogo više od ekonomskog i materijalnog prosperiteta. Uprkos tome što postoje raznovrsne vizije poželjne budućnosti, upravo je društveno blagostanje kolektivna težnja svih.
Holistički pristup obrazovanju 21. veka u teoriji i u praksi
Baš kao što se samo društvo neprestano razvija, i kompas je zamišljen kao razvojni koncept. Uz to, iako je primenjiv globalno, moguće je da se prilagodi meri lokalnih vlasti, ali i pojedinačnih učitelja i učenika, baš kao i škola.
Neka od pitanja na koja je OECD ponudio svoj odgovor u „Kompasu za učenje za 2030. godinu” su šta budući naraštaji treba da uče da bi napredovali, na koji način i zbog čega, kakve kvalifikacije, stavovi i vrednosti će biti poželjni u novom vremenu, kako će pojedinci ostvariti svoj potpuni potencijal i da li će se to odraziti na dobrobit svih ili jedino njih samih.
Saglasno tome, ključne komponente „Kompasa” su osnove, znanja, veštine, stavovi i vrednosti, transformativne kompetencije i ciklus iščekivanja, delovanja i promišljanja. Centralno mesto ovog dokumenta zauzima učestvovanje učenika u njihovom okruženju (student agency) – alat pomoću kog se učenici orijentišu dok razvijaju osećaj svrhe i odgovornosti i istovremeno uče kako da utiču na ljude i događaje koji se odvijaju oko njih.
Kompas zapravo predstavlja metaforu, osmišljenu s namerom da omogući đacima da smisleno i savesno pronađu svoj put u nepoznatim situacijama umesto da slepo prate uputstva i smernice svojih nastavnika.
Trenutne korenite promene sveta oko nas traže od sadašnjih i budućih generacija da u svom ponašanju i poimanju sredine naprave zaokret od 180 stepeni u odnosu na svoje prethodnike u školskim klupama – od nezainteresovanosti i statičnosti do prosuđivanja i preduzimanja adekvatne akcije usmerene na društveno unapređenje.
Veštine za (n)ovo doba prema OECD-u
Veštine se, prema autorima ovog OECD-ovog projekta, definišu kao sposobnost i kapaciteti za sprovođenje procesa i odgovorno korišćenje znanja za ostvarenje cilja. One su sastavni deo sveobuhvatnog prikaza „kompetencija”, koje obuhvataju „mobilizaciju” znanja, veština, stavova i vrednosti za ispunjenje složenih zahteva.
OECD-ov „Kompas” razlikuje tri različita tipa veština:
- kognitivne i metakognitivne veštine – kritičko razmišljanje, kreativno razmišljanje, veština učenja (learning-to-learn) i samoregulacija;
- socijalne i emocionalne veštine – empatija, samoefikasnost, odgovornost, kolaboracija;
- telesne i praktične veštine.
Pod kognitivnim veštinama se podrazumeva strategijsko razmišljanje koje omogućava upotrebu jezika, brojeva, razuma i stečenog znanja. Metakognitivne veštine pak uključuju veštine učenja i umeće prepoznavanja nečijeg znanja, veština, stavova i vrednosti. Metakognicija se pre svega definiše kao „razmišljanje o razmišljanju”, odnosno analitičke veštine u sklopu kojih učenje i misaoni tokovi vode do namerne primene posebnih tehnika učenja za različite situacije.
Socijalne i emocionalne veštine predstavljaju set kapaciteta individue koji se ispoljavaju kroz konzistentne obrasce misli, osećanja i ponašanja, dozvoljavajući joj da se razvija, neguje međuljudske odnose, kao i da sprovodi u praksi svoje građanske dužnosti.
Skup odgovarajućih alata, radnji i funkcija čini telesne veštine. Njemu pripadaju manuelne veštine kao što su sposobnost korišćenja informacionih i komunikacionih tehnoloških uređaja i novih mašina, sviranje muzičkih instrumenata, izrada umetnina, bavljenje sportom i slično. U njih takođe spadaju oblačenje, priprema hrane i pića i održavanje higijene, kao i poboljšanje snage, pokretljivosti mišića i izdržljivosti. Praktične veštine se tiču upotrebe i rukovanja materijalima, oruđem, opremom i drugim predmetima za postizanje određenih ishoda.
Diploma LINK edu Alliance kao garancija za spremnost na promene
Shvatajući da je savremenim ljudima potreban čitav niz raznovrsnih znanja, veština i osobina kako bi se prilagodili dinamičnom pejzažu svakodnevice danas, obrazovne ustanove u sastavu LINK edu Alliance nastoje da njihove diplome paralelno sa propisanim kurikulumom, pored perspektivne karijere, učenicima, studentima i polaznicima obezbede upravo najmanji zajednički sadržalac svega univerzalno neophodnog za život.
Dok se na početku 20. veka pismenom smatrala osoba koja je znala da piše, čita i računa, u digitalnom dobu se pismenom smatra osoba koja je i informatički i medijski pismena, odnosno koja kritički i problemski razmišlja, radi timski i na najbolji način koristi nove tehnologije. Stalni dodir s najnovijim naučnim i tehnološkim dostignućima, učenicima, studentima i polaznicima LINK edu Alliance pruža priliku da nauče da ih upotrebljavaju racionalno, ali i kreativno - što će eventualno rezultovati inovacijama.
Kako bi bili konkurentni na tržištu rada i adaptirali se na okolinu u stanju neprekidnog preoblikovanja, pojedinci konstantno moraju razvijati nove veštine za šta su, prema „Kompasu”, potrebni fleksibilnost, večita radoznalost i pozitivan stav prema učenju tokom čitavog života. LINK edu Alliance je sve ovo prepoznao dok je obrazovao prve generacije učenika, studenata i polaznika. Povrh toga što u svojim institucijama stavlja fokus na razvoj pomenutih OECD-ovih veština kroz pristup zasnovan na „4K” (kolaboracija, komunikacija, kreativnost i kritičko mišljenje), profesori se trude da osposobe svoje đake da budu prilagodljivi i da u njima probude znatiželju i ljubav prema učenju kako bi ih pripremili da tokom čitavog životnog veka imaju želju da stiču nova znanja i veštine. Streme tome da se i bez njihovih saveta imaju orijentir u nepoznatim životnim okolnostima, koje su sve izvesnije s obzirom na trenutnu dinamiku sveta.
Učenici, studenti i polaznici obrazovnih ustanova LINK edu Alliance stasavaju u svestrane profesionalce u potpunosti spremne za život i rad u 21. veku.