Tehnologija sve više i radikalnije prožima naš svakodnevni život. Ma koliko da nam poboljšava kvalitet življenja, ona u određenim trenucima predstavlja i teret. Upravo zbog toga se izazovi i mogućnosti tehnološke revolucije u poslednje vreme često nalaze u fokusu eksperata i predstavnika vlasti.

 

Integracija veštačke inteligencije (AI) u obrazovne procese i sistem značajno bi uticala na školovanje, te je vrlo bitno da se postave okviri njene racionalne upotrebe u podučavanju i učenju, kao i u upravljanju institutima i školama. Iz tog razloga je na nedavno održanom Forumu obrazovnih inovacija centralna tema bila ekološki pogled na veštačku inteligenciju.

 

Ovu manifestaciju, pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, organizuje Evropska mreža škola (EUN), koja je postala jedna od ključnih organizacija za transformaciju obrazovanja i upotrebu IT-ja u svrhu njegovog unapređenja.

 

Razgovorima, okruglim stolovima i radionicama u sklopu Foruma prisustvovali su najuticajniji inovatori na polju edukacije – od predstavnika ministarstva obrazovanja, preko nevladinog sektora, do stručnjaka, nastavnika i drugih relevantnih stejkholdera. Među njima su se našli i predstavnici Instituta za moderno obrazovanje u ime LINK edu Alliance. 

 

 

Ključni akteri Evropske mreže škola na Forumu razmenjivali su ideje o tome kako se novi tehnološki izumi mogu primeniti u obrazovanju, bilo za kreiranje politika, bilo u nastavnoj praksi. Predstavnici nadležnih ministarstava, nacionalnih i međunarodnih agencija i privatnog sektora, kao i istraživači, naučnici i analitičari na polju obrazovanja, razgovarali su o izazovima i mogućnostima koje veštačka inteligencija donosi nastavi.

 

Najnovija dostignuća u oblasti obrazovnih tehnologija pokrenula su pitanja o konstruktivnoj primeni veštačke inteligencije u obrazovanju i o njenom inkorporiranju u procese učenja i podučavanja i sistem ocenjivanja.

 

Nacionalne vlasti traže načine za ublažavanje uticaja veštačke inteligencije na upravljanje institutima i školama. Paralelno sa tim, Evropska komisija, Unesko i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) finansiraju istraživanje i inoviranje, dok istovremeno pružaju smernice o implementaciji obrazovnih politika koje se odnose na korišćenje veštačke inteligencije. 

 

 

U pokušaju da prouči i spozna ekološki pogled na veštačku inteligenciju, Evropska mreža škola pokrenula je dijalog na tu temu.

 

Tokom prvog dana Foruma kreatori politika, među kojima su predsednik Evropskog parlamenta, David Marija Sasoli, predsedavajuća Komiteta za kulturu i obrazovanje u Evropskom parlamentu, Sabina Verhejen, i ostali državni zvaničnici zaduženi za obrazovna pitanja predstavili su intervencije.

 

Posmatrajući implementaciju veštačke inteligencije u obrazovanje na kritički način, konsultant Uneska za veštačku inteligenciju i obrazovna pitanja dr Vejn Holms naglasio je da je krajnji cilj novih politika da osiguraju da se edukativne tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji primenjuju za osnaživanje nastavnika, a ne za njihovu marginalizaciju. Pored toga, prema njegovim rečima, neophodno je i osmišljavanje odgovarajućih programa za razvoj kapaciteta namenjenih donosiocima odluka, direktorima škola i nastavnicima kako bi mogli da u svom radu koriste sisteme veštačke inteligencije. 

 

Posle uvodnog obraćanja, učesnici Foruma su se okupili za okruglim stolom kako bi diskutovali o statusu veštačke inteligencije u Evropi i šire, zaključivši da je cilj intervencija da obore neutemeljene pretpostavke o veštačkoj inteligenciji i da se usredsrede na njene šanse, i još važnije, na prepreke, etička pitanja i rizike njene primene u obrazovanju. 

 

 

Tokom drugog i trećeg dana organizovane su raznovrsne radionice, zatvorene za javnost, kojima su prisustvovali isključivo predstavnici Evropske mreže škola.

 

Učesnici su se dotakli različitih tema, a između ostalog, raspravljali su o primeni veštačke inteligencije u podučavanju i učenju, ali i ocenjivanju i profesionalnom razvoju. Akademska direktorka Instituta za moderno obrazovanje, dr Svetlana Belić Malinić, međunarodno priznati ekspert za obrazovanje, dala je svoj doprinos generisanju znanja i podržala razmenu ideja u okviru dve radionice. 

 

Drugog dana Svetlana se pridružila grupi koja je razgovarala o ocenjivanju učenika u eri veštačke inteligencije. Primeri vlada Holandije, Danske i Estonije, koje su integrisale AI u državne ispite, započele adaptivno testiranje putem veb-tehnologija i personalizovale učenje, pružili su učesnicima temu za razmišljanje i dalje proučavanje.

 

Trećeg dana Foruma Svetlana je sa drugim učesnicima podelila uvide u nove obrazovne tehnologije i koncept škola budućnosti. Ambasadori Laboratorije za učionice budućnosti (Future Classroom Lab (FCL)) predstavili su koncept koji je učesnike pozvao da preispitaju ulogu pedagogije, tehnologije i dizajna u svojim učionicama.

 

Zanimljivo je istaći da je LINKgroup kroz Intelligent Classroom (iClass) još 2015. razvio veoma sličan koncept, kada se još nije ni pretpostavljalo da će budućnost obrazovanja stići ovom brzinom. U našoj pametnoj učionici upotrebljavaju se tehnološke inovacije poput uređaja za virtuelnu realnost, 3D skenera i štampača, robota i još mnogo toga. 

 

 

 

Forum obrazovnih inovacija u organizaciji Evropske mreže škola postavio je visoka očekivanja, vođen misijom da podrži obrazovne aktere u Evropi u procesu transformacije procesa kako bi odgovarali potrebama digitalizovanih društava XXI veka. 

 

Saznavši više o prepoznavanju i testiranju inovativnih praksi koje imaju potencijala, razmenivši dokaze o njihovom uticaju i pruživši podršku integraciji nastavnih praksi i praksi učenja, obrazovni akteri su stvorili nove perspektive za novo doba, u kome primena veštačke inteligencije tek treba da evoluira i da se preispita. 

 

 

U skladu sa zaključcima sa Foruma obrazovnih inovacija, Svetlana je istakla budući pravac delovanja Instituta za moderno obrazovanje:

 

„Naš institut je već spreman za budućnost i otvoren za istraživanje inovativnih obrazovnih rešenja koja će neosporno promeniti tok učenja i nastave u godinama koje dolaze. Mi prepoznajemo i uvažavamo potencijal novih tehnologija da unaprede nastavu, olakšaju personalizaciju učenja i podstaknu digitalnu pismenost na svim nivoima.”

 

LINK edu Alliance nastoji da osnaži nastavnike i obrazovne lidere da primenjuju nove tehnologije u nastavnoj praksi, da iskoriste potencijal veštačke inteligencije u ocenjivanju i da neguju kulturu u kojoj učenje predstavlja istinsku vrednost.